Život je kao putovanje vozom.Udjemo na prvu stanicu ,pred nama je dugo putovanje sa puno iznenadjenja ,poneka nesreća se dogodi.Znamo kuda idemo , ali svaki voz ima svoju trasu do konačnog cilja.Kad se rodimo pravo pa na voz.Srećemo ljude za koje verujemo , da će nas pratiti čitavo naše putovanje. Roditelji ,bake ,deke…
Nažalost istina je drugačija ,izlaze na neke svoje stanice , ostavljaju nas bez svoje ljubavi , nežnosti ,društva.
Medjutim ulaze mnogi drugi pojedinci u naš voz.Sestre , braća ,prijatelji,partneri a ima i slepih putnika nezvanih upadnu par stanica i naprave metež.Neki jako važni , neki nevažni ali svi oni ostavljaju trag.Neki samo prošetaju našim vozom ,neki nas prate veliki deo puta ali svi jednom izadju , svi jednom odu.
Prolazimo kroz stanice izazova ,snova , fantazije ,čežnje…zadnje stanice…na kojoj ne možemo kupiti povratnu kartu.
Nosimo lepe i ružne uspomene koje delimo sa svojim saputnicima.
Svima koji su deo mog voza želim…
Srećan put i ugodno putovanje 🙂 !!!
Dobro došli u moju stvarnost 
Ja nisam putnik, ja sam vožnja.
😀
Da izvineš..neki glupi skretničar je totalno izbacio iz šina moj voz i evo godinama se vozim sam, nekim kaldrmama, gde mi mesto nije….u nadi da ce me jednog dana, neko vratiti u šine.
Ipak uskoči po neki slepi putnik 🙂
Sjajno napisan tekst koji je jos jednom potvrdio da nas ima dosta koji posmatramo iste stvari iz vise uglova. Ti ovde posmatras zivot iz voza, a ja sam, virtuelno, izvan njega:
Veliki pozdrav @ redmoona :OK: :D.
Dobrodošla tatjanamb 🙂
pronadjoh komentar 🙂
Joooj, fala sestro slatka, od srca (sto me iscupa iz kandzi virtuelnog djubreta ) ❤ :D. Bolje te nasla :D.
haha bas me sad nasmeja .Ma ja sve pobrkala ,ne snalazim se baš nešto ,umesto kategorije otvorila još jedan blog pa sad ne znam kako da ga sklonim 😀
A i dosta drugih stvari mi nejasno al ajd valjda ću za 100 naučiti 😀
Ne brini i ja jos uvek masu stvari ne znam, a posto WP malo – malo pa nesto promeni – nacisto me sludi 😯 :D.
Ma ne brinem , nego me malo nervira 😀
E, tu smo slicne. Kad tako pocne da mi smeta nesto vezano za komp, onda navalim k’o mutav na telefon ne bih li pronasla resenje pa znam da se zablesim u monitor do kasno u noc. Ili cu pronaci sta mi treba ili cu sve nacisto pokvariti :lol:. Ili – ili, tako nekako… :D.
haha ja po običaju pokvarim
Lep tekst!
Moj mali dopinos na temu voza: http://wizardtransfer.wordpress.com/2013/08/28/voz/
Pozdav! 🙂
mislim da ponekad samovoljno napuštamo „sopstveni“ voz i presedamo, makar kao slepi putnici, ponekad kao gosti, pozvani ili nepozvani…makar iz znatiželje….To je ono što život čini nepredvidivim – menjanje vozova 🙂
Srećan put i tebi 🙂