Месечне архиве: октобар 2014.

Hrabrost je kad znaš da si izgubio pre nego što pocneš,ali svejedno pocneš i ostaneš ustrajan uprkos svemu…(Kako ubiti pticu rugalicu )


  Jesam li ti ikada pricala o svojim strahovima? O pogrbljenoj starici bez roda i poroda,samoj u jeseni svog života.Borama ispisane price koje su se ocrtavale na njenom umornom licu. Ponekad mi dodje u san.Vidom je na klupi,ispod stare trešnje … Наставите са читањем

Објављено под Eho moje duše | 6 коментара

Izgubljene vrednosti


    Stari orah je nemo svojom krošnjom skrivao trošnu staru kucicu,stražar koji kao da je tu vekovima obitavao. A pod njim stara klupa na kojoj sedi stara oronula starica, drži svoje pletivo zagledana u njegovu krošnju. -Bako šta radiš … Наставите са читањем

Објављено под Eho moje duše | 7 коментара

Za sve sanjare


Znam da vreme nikoga ne čeka. Al ja i dalje živim na mesecu i ne dam da se popuni. Klatim svojim nogama i pevam neku staru davno zaboravljenu pesmu.I sanjam. Zašto bi da gledam dole ? Lepo je ovde gore … Наставите са читањем

Објављено под Eho moje duše | Означено са , , | 4 коментара

U zaboravljenom uglu grada


Probudila ga jeziva tišina, okupan u hladnom znoju i bunovan od minulug sna, pokušao je da ustane ali se predomisli. Znao je da nece moci. Ne može vec mesecima, još od zimus kad je slomio kuk, ostao je da leži u … Наставите са читањем

Објављено под Eho moje duše | 5 коментара

Nešto kao pesma-sklepa i ja nešto što se rimuje :)


  Koje je boje tuga što se u srce sliva ? Kad pamet stane a srce diktira. Koje su boje biseri koji iz oka padaju? Bezvredni su oni kad se uzalud nadaju. Koje je boje bol što steže u samoci? … Наставите са читањем

Објављено под Eho moje duše | Означено са , , , , , , , | 2 коментара