Zombi


154836975-zombie-enthusiasts-set-out-on-a-zombie-walk-in-the-city.jpg.CROP.promo-xlarge2Jutro na izgled kao i svako drugo, na ulici kao u košnici. Svi negde žure jure, svako ide nekim svojim poslom.Onako me baš podste na zombije. Čak i prodavačica iz trafike kad odem da kupim nešto ima svoje par rečenice koje godinama nije promenila,nikada osim njih nije ništa drugo rekla, kao neki kompjuterski program.
Posmatram ljude u gradskom prevozu kao ovce, zadubljeni u nekim svojim mislima i svi ćute, uopšte ne gledaju gde idu gledajuci samo u svoje telefone kao da im je to centar sveta. Ponekad se osećam pored milion ljudi da sam sama, da ne pripadam ovde, jednostavno imam osećaj da samna pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

Jutro gde dan počinje crnom hronikom i raznim zvezdama, zvezdicama, Cucama, Bucama, Sulejmanima, nevestama…  Gde pola Srbije umesto da nešto radi gleda i 
komentariše te iste i pljuje po njima. A nešto i lajkujemo tek ono da smo cool i u trndu da ne odusaramo jelte.
Država gde je ovan predvodnik a mi kao ovce samo blejimo za njim a niko ništa da preduzme jer eto treba neko odgledati sve te serije, zvezde i zvezdice pogledati koju starletu dok se stolice sve iskrivile a naši kreveti ostali netaknuti.
Gde nsd bombarduju savetima o zdravlju, kuvanju, seksu čitamo a ništa od toga ne praktikujemo

Šta se to desilo sa nama ljudima?
Postali smo robovi vremena,porodice ,zakona,banaka, moralnog kodeksa.
Možemo li još išta raditi po svojoj volji?
Mozemo li igde otići da to niko ne zna ?Kada su nam uvalili sve dokumente sa čipovima pa mogu da nas kontrolišu.
Pitanje je dana kada će te iste čipove ugraditi u nas.
Šta je sa našim životima ? Možemo li još uvek reći da ga mi živimo?
Šta je sa našom slobodom?

Ako je još uvek imamo.

Објављено под ludilo | Оставите коментар

Umesto posta


1385164880vreme-sneg3

Image | Posted on by | 2 коментара

Poznavah te…


10522018_319032084942673_1763959114553352941_n

 

Poznavah te, al te ne upoznah.
Tvoje nemire.tugu.strahove…
Tvoje besane noći i usnule dane.
Poznavah tvoje dodire,
ali ne upoznah strast u njima.
Prepoznah tvoju „ljubav“,
ali ne i srce u grudima…

Објављено под Eho moje duše | Оставите коментар

Nema me


Girl-in-misery-sad-alone-upset-sitting-image-pic-1000x623 (1)

Nema me.
Nestajem.
I kao da su svi tragovi moji na pesku
vetrom odnešeni u u zaborav.
Uzaludno čekanje vekovima
da se nešto desi…
A znam da će sve ostati isto.
Radost
Tuga
Sreća
Nesreća
Jesen što odnosi,
i proleće što se opet sve radja.
Nema ne.
Nestajem.
I kao da su svi tragovi moji na pesku
vetrom odnešeni u zaborav.
Al ipak…
Neka ovo bude jedini trag
koji će me sačuvati od zaborava.

Објављено под Eho moje duše | 5 коментара

Oteto od zaborava


10371515_713093438750975_4124911966049085762_n

I sad dok gledam te, setim se kao nekad, kako lepo je bilo dok smo noćima gubili tragove u beskraju, neznajući ni sami čemu sve  to. Moraš priznati da bilo je lepo i da se rado setiš svake noći provedene uzaludno i one koje to nisu. Ipak mi smo bili samo stranci u noći koji su zeleli jedno, a dobili drugo, ili mozda nisu zeleli pravu stvar,
a bili su u pravu bar u jednom… da su slični i liče jedno na drugo da imaju isto srce koje kuca kao srce malog srećnog deteta željnog iznenadjenja. Dva stranca u noći. Dva lica obasjana sjajem mladog meseca kroz otvoren prozor jedan tvoj jedan moj,
a oboje daleko mada i ne bas tako daleko koliko smo u stvari bili blizu, svaki je tren bio ispunjen maštom i željama onim iskrenim.

11,11,2012

Објављено под Eho moje duše | 6 коментара

Reka života


OLYMPUS DIGITAL CAMERA

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Miris sahare donet jutarnjim vetrom prosu se dolinom, a svetlucava široka reka je stremila svojim brzacima u beskonacnost na kraj sveta. Zamisli se, život je kao reka unapred zacrtan svojim koritom, ali gde li se to ulivaju naši životi?
Osluškivala je reku, kao da joj govori
-Ljudi su kao i ja sve se svodi na davanje, uzimanje, otimanje.
Svi težimo ka istom cilju hteli to ili ne. Ali ja bar znam šta me ceka na kraju vi ne.
-Ako je to moja sudbina neka bude, znam da dok ima veka ima i leka.
Ali izgleda da je ovo moj kraj.
Beše joj žao svih onih bora koje su joj se ocrtavale na licu. Čini joj
se da zna tačno kada se svaka od njih pojavila. Nije joj žao godina,
bile su to lepe godine poneka i loša al ne žali za ničim.
Spremna sam prošašta.
Trže se iz kreveta probudi je san, koji se polako pretvarao u stvarnost.
Oprostite mi, prošapta svojim ukucanima koju su sa zebnjom bdeli pored njenog kreveta,
i opet utonu u san ali ovaj put zauvek.

Pocivaj u miru.

Објављено под Eho moje duše | Оставите коментар

Umesto poklona -Srećan rodjendan


1555345_1032214536803548_8899281491935355006_n

Odkud se danas toga setih..
verovatnu se me tvoje oci, taj poglede
setan i tuzan podsetile na to…

To me je valjda privuklo tebi
oci koje nemo kazu :
samo me zagrli, ne govori nista..
taj pogled koji me prati kroz
hodnike secanja..
i prosto mame da ih ucinim srecnim…

Secanja..

Mali napusteni kucici da volela sam ih..
jer poklanjati im i malu paznju znali su
desetostruko vratiti…
Hodajuci atarom svog sela
gde su ljudi uvek bacali male kucice
skuplala sam ih grlila i ljubila ih
da sada vise nisu sami i imaju mene..
odnosila kuci kupala hranila ih..
Naravno niko nije imao razumevanja
za moje postupke..
Govorili bi mi da su im trebali,
ne bi ih bacili..
u tim trenucima su mi bili tako daleki..
Onda bi ih otac pokupio dok su me tuzno gledali..
znala sam da su mi na neki nacin zahvalni
sto sam ih bar na trenutak
ucinila srecnima i voljenima..
Plakala bih posle toga danima..

Znam da su me u tom svom kratkom zivotu
voleli.. i da sam imala nekog ko me treba..
I danas kad prodjem pored napustenog kuceta
ako imam nesto kraj sebe nahranim ga..
Ali..vise ih ne uzimam
samo tiho izgovorim izvini
i svaki put suze same krenu..
Jer..znam kako se osecaju..
okrecem se i odlazim placuci
i znam da me prati par tuznih ociju
govorim u sebi zasto e zivot tako nepravden
Gledajuci danas tvoju sliku setih se ovog

Znam da je slika stara
i da tvoje oci sada sijaju,
nekom drudim sjajem
i da si SRECAN🙂
Ali od prvog dana kad sam
je videla tvoju sliku imala
sam tu potrebu zagrliti te
i reci ti ne brini sve da
ce jednog dana biti dobro..

Srećan rodjendan

Објављено под Eho moje duše | 2 коментара

Ja čekao sam neki novi dan i čekao sam neku toplu noć čekao sam proleće da me odnese..


Još jedna zvezda na nebu više.

Hvala ti legenda počivaj u miru.

Објављено под Eho moje duše | 3 коментара

Nekako s proleća


133867_140029142717582_7794306_o

Jednom s proleće ako me ne bude bilo u tvojim
mislima, snovima, željama…Ako zamisliš jutro,
a ne vidiš nas. Znaj da je ljubav umrla.

Jednom kad dolete laste i donesu pesmu proleća.
a mene ne bude bilo u tvojim sećanjima,slikama,
uspomenama. Znaj da mene više nema.

Ali ako  čuješ glas tišine, dok ti jedna
zvezda treperi u oku, a vetar miluje lice i mami ti osmeh,
znaću da sam još uvek u tvome srcu ja.

Објављено под Eho moje duše | Означено са | 4 коментара

Moj poklon za 8. mart


10898132_764759410260859_8014141406793177282_n

Poklon koji nisam mogla da odbijem🙂

„Ovde sam dubogo utisnut u zemlju,
ovde gde ne pripadam, ni zemlji
ni ljudima. Ali znam da moja zvezda
sija u podnožju planine, gde sam kročio,
uzeo prah sa tvoga praga i ostao da te čuvam.“

Hvala ti  :)

Објављено под Eho moje duše | Означено са | Оставите коментар