Moj poklon za 8. mart


10898132_764759410260859_8014141406793177282_n

Poklon koji nisam mogla da odbijem 🙂

„Ovde sam dubogo utisnut u zemlju,
ovde gde ne pripadam, ni zemlji
ni ljudima. Ali znam da moja zvezda
sija u podnožju planine, gde sam kročio,
uzeo prah sa tvoga praga i ostao da te čuvam.“

Hvala ti  🙂

Advertisements
Објављено под Eho moje duše | Означено са | Оставите коментар

Umesto Dobro jutro


tumblr_mwp42wCMdT1sbg0tro1_400

Tren kao večnost satkan u čekanju da promenimo svoju budučnost,proslost…
Uzalud kap preliva gral mučenika radi nas bezdušnika. Zavidimo onima
koji se jurtros nisu probudili.Uzgarajući u želji da zagrizemo, mesec stapamo se sa svojim grehovima nesposobni da ih okajemo. Dog gavrani kruže iznad nas čekajući svoj čas.

Објављено под Eho moje duše | 6 коментара

isus-muka-dnevne
Tužno je kako se olako podsmevamo tudjoj nesreći,
a sopstvena nam je teža od isusovog krsta.

Објављено под Eho moje duše | 9 коментара

Bezimenim prijateljima


1381542_594881677238819_66964868_n

Nekada nam je potreban samo jedan pogled ohrabrenja.Bez reči.
Da su samo tu i da se stvori nevidljivo prijateljstvo. Bez sprega i kočnica
koje nas plaše. Samo jedan stisak ruke baš onda kada nam je potreban.
Zagrljaj i onda kada nam svi okrenu ledja. Činom kojim će nam suzu tuge
u uglu oka pretvoriti u suzu smeha.Dovoljno je da nam se ureže u sećanju,
da nikada ništa ta lica neće moći izbrisati. I onda kada kucne zadnji čas
rado ćemo ih se sećati sa poštovnjem da smo imali tu čast sresti Čoveka.
Čak možda i ne znajući sa su sa tako malo učinili toliko mnogo za nas .
Hvala im.

Објављено под Eho moje duše | Означено са | 10 коментара

Srećna nova godina


Srećna nova godina svim meni dragim ljudima 🙂

Nova-godina-ukrasi-za-jelku

Објављено под Eho moje duše | Означено са | 12 коментара

10270655_737165339713752_1758119676708416046_n

 

Postaje dani kad se zapitaš: „Da li su svi na ovom svetu ludi?“

Објављено под Eho moje duše | 9 коментара

Oluja


 

10292534_467149696752269_1254291455149607013_n

Samo mi suza oko kvasi,
stalno se pitam gde si,
sa mislima istim stalno lezem,
ujutru se s njima budim.
Zasto mi zivot stalno bezi,
smem li na koga da se ljutim.
Pusticu oluju da sve odnese,
necu nista da slutim,
zelim da prodje ovo nevreme,
sa mojim mislima ludim.

(25.7.2010)

Објављено под Eho moje duše | 9 коментара

Dug


1383692_608177682575885_1008981872_n

 
“ Kako radiš, tako ti se vraća“

Izgleda da ja otplaćujem neke svoje dugove.

Објављено под Eho moje duše | 21 коментара

Srna i Vuk


10629602_857330107639954_3206274963134416528_n

Priča sa početka mog blogovanja koju sam objavljivala na par sajtova .

Polako je podigla glavu..na tren pomislila jos jedan dan..kao mnogi do tada prdhodnih godina…spazila je čuvara kako se priblžava kavezu…plašila ga se jako umeo je da ubije sve u njoj…ali nije imala drugog izbora..zarobljena tu gde jeste nije videla spas…Otvorio je kavez proverio da li je sve u redu i počeo se polako udaljavati.. Primetila da ovaj put nije isto kao do tada..nije čula zakljucavanje vrata…okrenula je glavu prema njima bila su otskrinuta..bio je to znak.. Čekala je dovoljno da se udalji a onda tiho krenula…jos jednom je pogledala u kavez…i pomislila sad ili nikad..i potrčala najbrže što je mogla… Trčala je satima,umorna, gladna i puna straha, dan je već počeo da se primiče kraju…Našla se na rubu šume… Već jako umorna rešila je tu u šumi da prenoći…i ujutru nastavi dalje..nadala se da je neće traziti… Odjednom je spazila par užarenih očiju,kako je posmatraju…nikada do tada nije bila u šumi…i nije znala sta je može snaći… Odjednom ga je ugledala,strasni Vuk joj se približavao…opasno preteći da unisti početak njene tek stečene slobode…počela je još jače da drhti. Odjednom je stao..nesto u njenom pogledu ga je zaustavilo…jos nikada nije sreo tako nezno i uplašeno stvorenje…svidela mu se… I ona je osetila da joj od njega ne preti nikakva opasnost…Nežno je pogledao i nečujno se okrenuo kao što se i pojavio kao da joj je pogledom govorio da ga prati… I krenula je za njim… Verovala mu je… Odveo ju je u svoju jazbinu i prošaptao ;Sada si samo moja voleću te i brinuću se o tebi nikada te neću povrediti;. Tiho je zaplakala pustila je da joj suze godinama skupljane sve isteku… Ne govoreci nista zagrlio ju je nežno..pustajući je da otera svu svoju bol… Dani,meseci su prolazili,vodio je stazama sume uopznajući je sa svim opasnostima..i njegovim životom..za nju život kakav je oduvek sanjla i celog života prizeljkivala..ali za njega….. Odjednom je počeo da se oseća zaobljenim,naviknut na svoj samotnjacki život i slobodu…počela je da mu smeta,njeno stalno trčkaranje za njim i zapitkivanje počeli su jako da ga guše.. A najviše se plašio da se ponovo ne probudi zver u njemu i da je može povrediti..jer ipak je to njegova priroda. Jednog dana odveo je na rub šume gde je našao..tužno je pogledao i samo prosaptao:Ti si tako dobra i na neki način sam te zavoleo, ali smo dva različita sveta ne pripadamo jednom drugom…okrenuo se prema šumi .Ono je moj život..divljina,a tvoj ovde na ovim mirisnim livadama… Još jednom je tužno pogledao svojim užarenim ocima, i nestao u šumi… Klekla je i zaplakala..satima plačući s pogledom upretim u šumu molila da se vrati, znala je da je više ne čuje… Nije bila svesna vremena, ni lepote koja ju je okruživala… Odjednom je osetila da joj neko miluje lice…prvi jutarnji zraci su se probijali …Pogledala je oko sebe nesvesna da li je sve to bio san ili ne… Potrcala je cvetnim poljima napokon svesna da je slobodna..jos jednom pogledala prema šumi i prošapta „Čekaću te.“

Објављено под Eho moje duše | 6 коментара

Znam moralo je tako :)


 

za blog4

I vreme najednom stane nema ni juce ni sutra. I prvi put na peronu u nepoznatom gradu  sretoh njegove oci ,
i pre nego sto ga upoznadoh, znala sam.

Da sam ga volela celog života.

Објављено под Eho moje duše | 11 коментара