Oteto od zaborava

10371515_713093438750975_4124911966049085762_n

I sad dok gledam te, setim se kao nekad, kako lepo je bilo dok smo noćima gubili tragove u beskraju, neznajući ni sami čemu sve  to. Moraš priznati da bilo je lepo i da se rado setiš svake noći provedene uzaludno i one koje to nisu. Ipak mi smo bili samo stranci u noći koji su zeleli jedno, a dobili drugo, ili mozda nisu zeleli pravu stvar,
a bili su u pravu bar u jednom… da su slični i liče jedno na drugo da imaju isto srce koje kuca kao srce malog srećnog deteta željnog iznenadjenja. Dva stranca u noći. Dva lica obasjana sjajem mladog meseca kroz otvoren prozor jedan tvoj jedan moj,
a oboje daleko mada i ne bas tako daleko koliko smo u stvari bili blizu, svaki je tren bio ispunjen maštom i željama onim iskrenim.

11,11,2012

Advertisements
Овај унос је објављен под Eho moje duše. Забележите сталну везу.

6 реаговања на Oteto od zaborava

  1. Suton каже:

    Biti daleko se ne mjeri kilometrima. Netko mi je na 200 km sasvim blizu, uvijek uz mene, nakon što sam toliko put imao nekog na centimetar, a ipak dalje od drugog kraja galaksije. 🙂

U početku beše reč

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s