Reka života

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Miris sahare donet jutarnjim vetrom prosu se dolinom, a svetlucava široka reka je stremila svojim brzacima u beskonacnost na kraj sveta. Zamisli se, život je kao reka unapred zacrtan svojim koritom, ali gde li se to ulivaju naši životi?
Osluškivala je reku, kao da joj govori
-Ljudi su kao i ja sve se svodi na davanje, uzimanje, otimanje.
Svi težimo ka istom cilju hteli to ili ne. Ali ja bar znam šta me ceka na kraju vi ne.
-Ako je to moja sudbina neka bude, znam da dok ima veka ima i leka.
Ali izgleda da je ovo moj kraj.
Beše joj žao svih onih bora koje su joj se ocrtavale na licu. Čini joj
se da zna tačno kada se svaka od njih pojavila. Nije joj žao godina,
bile su to lepe godine poneka i loša al ne žali za ničim.
Spremna sam prošašta.
Trže se iz kreveta probudi je san, koji se polako pretvarao u stvarnost.
Oprostite mi, prošapta svojim ukucanima koju su sa zebnjom bdeli pored njenog kreveta,
i opet utonu u san ali ovaj put zauvek.

Pocivaj u miru.

Advertisements
Овај унос је објављен под Eho moje duše. Забележите сталну везу.

U početku beše reč

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s