Nekako s proleća

133867_140029142717582_7794306_o

Jednom s proleće ako me ne bude bilo u tvojim
mislima, snovima, željama…Ako zamisliš jutro,
a ne vidiš nas. Znaj da je ljubav umrla.

Jednom kad dolete laste i donesu pesmu proleća.
a mene ne bude bilo u tvojim sećanjima,slikama,
uspomenama. Znaj da mene više nema.

Ali ako  čuješ glas tišine, dok ti jedna
zvezda treperi u oku, a vetar miluje lice i mami ti osmeh,
znaću da sam još uvek u tvome srcu ja.

Advertisements
Овај унос је објављен под Eho moje duše и означен са . Забележите сталну везу.

4 реаговања на Nekako s proleća

  1. duledudule каже:

    Zadnji stih, zadnje strofe mi dodje kao ostatak tinjajuce nade, prava pesma za ovo kisno vreme, mada danas greje sunce pa sve veselo dozivljavam 🙂

  2. redmoona каже:

    I ovde je predivan prolećni dan 🙂

  3. diplomiraniduduk каже:

    Čim ne vidiš NAS – ljubavi više nema. Ali ostaje nešto što se izbrisati ne može.

U početku beše reč

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s