Bezimenim prijateljima

1381542_594881677238819_66964868_n

Nekada nam je potreban samo jedan pogled ohrabrenja.Bez reči.
Da su samo tu i da se stvori nevidljivo prijateljstvo. Bez sprega i kočnica
koje nas plaše. Samo jedan stisak ruke baš onda kada nam je potreban.
Zagrljaj i onda kada nam svi okrenu ledja. Činom kojim će nam suzu tuge
u uglu oka pretvoriti u suzu smeha.Dovoljno je da nam se ureže u sećanju,
da nikada ništa ta lica neće moći izbrisati. I onda kada kucne zadnji čas
rado ćemo ih se sećati sa poštovnjem da smo imali tu čast sresti Čoveka.
Čak možda i ne znajući sa su sa tako malo učinili toliko mnogo za nas .
Hvala im.

Advertisements
Овај унос је објављен под Eho moje duše и означен са . Забележите сталну везу.

10 реаговања на Bezimenim prijateljima

  1. Wojciech каже:

    Mnogo je ovde rečeno!

  2. Dejan каже:

    Neki i imaju… ali ti imaš tu ‘žicu’.. Sinoć si me tako ‘ganula’ pa svratih opet… Prejako !!!

  3. duledudule каже:

    I mnogo ti dobro ide da sa malo reci kazes toliko mnogo. Bas mi to fali ovih dana, jedan takav podstrek…

  4. diplomiraniduduk каже:

    Reči mogu i prepreka pravoj bliskosti!

  5. diplomiraniduduk каже:

    Reči mogu biti i prepreka pravoj bliskosti!

U početku beše reč

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s