Kao nešto opet se pravim pametna

10371372_486863934780845_538602508065861340_n

 

Svako od nas ima svoju životnu priču.
Ne osudjuj prebrzo ako njihovu priču ne znaš.

Postoje dve vrste ljudi koje nikada nećemo u životu zaboraviti .One koje smo Volili i one koje smo mrzeli.

Svaki susret koji dotane našu dušu, ostavlja trag.

Ako se nadješ na raskršću i ne znaš kojim putem da kreneš.Izaberi onaj koji te više plaši.

Advertisements
Овај унос је објављен под Moje misli и означен са , , . Забележите сталну везу.

10 реаговања на Kao nešto opet se pravim pametna

  1. lazico каже:

    Baš tako… Nikada nismo nosili tuđe cipele, prema tome… Uostalom, kada sudimo drugima, sebi presuđujemo.

  2. redmoona каже:

    Nismo nosili , al nekako takav smo narad umemo mi to i te kako da osudjujemo sve i svakog.

  3. egomarija каже:

    Dokazala si da se ne praviš. 🙂

  4. psihologijasmisla каже:

    Svidja mi se to da se izabere put koji najviše plaši. Strah i neprijatelji, od njih se najviše uči.

  5. Ja nekako ne mrzim, samo jednu osobu blisku ni nju ne mrzim ali ne nalazim opravdanje za nju i nemam nacin da joj oprostim. Inace kod mene mozak nekako zaboravi brzo lose stvari sto i ne valja ponekad a dobri ljudi ili mali dobar gest pamtim kao slon. Izbor puta kojim se redje ide – vecina nas koji blogujemo ovde verujem! 🙂

  6. Луна каже:

    „Svaki susret koji dotane našu dušu, ostavlja trag.“…увек оставља траг…
    Одличан пост…

U početku beše reč

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s