Stara kajsija

 

Sunčevi zraci se probijaju kroz suve grane stare kajsije,koja je čini mi se tu oduvek bila,kao stražar na kraju vinograda,odelevajući vetrovima i kiši,snegovima i zimi.Prkoseći vremenu radjala je svake godine bezbroj slatkih i mirisnih plodova. Radost nas dece koja satima ne silazimo sa nje,dok tata svojim vremenom ogrubelim rukama okopavao čokote koji se već pomalo ukrasili zelenim grozdovima. Dodirujem stablo,ispucalu koru ,podižem pogled ka nebu kroz grane koje već godinama ne radjaju.Ne čuje se više graja dece,odrasli smo svako je krenuo svojim stazom bez putokaza,Zapušteni vinograd bez očevih ruku , jedva se nazire,mameći tek kojeg zalutalog gavrana . Ostala je samo stara kajsija kao spomenik na neka lepa vremena…

Advertisements
Овај унос је објављен под Eho moje duše. Забележите сталну везу.

7 реаговања на Stara kajsija

  1. oblogovan каже:

    I sve je više nostalgije i nas u njoj… Lep tekst…

  2. Dejan каже:

    Podseti me na Naš stari hrast u Sarajevu..Samo Njega više nema..a ni nekih od nas.. Za mene – prejako !

  3. agroekonomija каже:

    Podsećanje na prohujalo vreme, ali i na oca, majku, koji su daaaleko. Divan tekst, koji nas čini tužnim.

  4. duledudule каже:

    juce ujutro sam obisao jednu staru tresnju… po prvi put… misli mda cu se vracati… ne zbog roda

U početku beše reč

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s