Raskršće IV

Слика

Ostavio ju je usnulu ,snom pravednika u zajednickoj postelji .vratice se do zore .Nece ni primetiti da ga nema .Morao je baš nocas naci neke odgovore.Tiho za sobom je zatvorio vrata,grabio je kroz noc . I da nije bilo mesecine znao je kuda ide.Toliko puta je prošao ovim putem ,znao ga je napamet.Stigavši do mosta još više je ubrzao ,ne nije se plašio noci i njenih senki .Noc je bila njegov verni pratilac .Cinilo mu se da je noc bilo jedino doba kad je živeo .
A onda ju je ugledao , prostirala se u nedogled prelepa hrastova šuma ,koja cini mu se svojim vrhovima milovala pun mesec.Ponosna gorda kao da je oduvek bila tu i kao da je uvek samo njega cekala.Kao ljubavnica svog dragog.
Zastao je na trenutak a onda krocio u šumu.osetio je spokoj.
Laganim korakom je nastavio dalje da ne probudi usnule bogove.
Nežno je rukama prolazio po kori stabala , osetivši svaku njihovu boru , vreme koje je je ostavilo traga na njima .Nehotice prodje rukom preko cela .Bore.Kao ljudske al opet tako drugacije i svaka piše neku svoju pricu.
Stigavši do centralnog dela šume ,kao da je zakoracio u drugi svet ,vetar je milovao grane pevušeci davno zaboravljenu pesmu.
Stopio se sa hrastovima , na trenutak je postao deo njih .Zatvorio je oci i tiho pevušio poznatu pesmu.
“ Nigde nije kao ovde .Zar ne ?“-prenu ga pozna glas .
„Opet se srecemo .“
Prepozna odmah glas mesecine.
„Opet tvoje dileme ,šta te ovaj put dovodi ovde ?Jesi li našao odgovore ?“

„Možda.Nisam siguran.Svaki put kada sam okretao novi list svog života , pisao sam drugu pricu , cini mi se lepšu od svih predhodnih .Ali sve su one uvek imale isti kraj.I ma koliko mislio da sam ja gospodar svog života izgleda da nije tako,neko kao da je unapred odlucio o mojoj sudbini.Pokušavam da nadjem deo sebe davno izgubljen , koji vekovima tražim iz jednog života u drugi .“
„Svi ste vi isti pod nebeskim svodom.Nebu koje pripada vama a da to niste ni svesni.Pogledaj taj beskrani sjaj zvezda.Svaka od njih pripada jednom od vas ,na kojima je zapisana vaša sudbina.U pravu si ništa ne možeš promeniti ,
sve je vec zapisano ,putevi kojima trbate ici.Ti svojom tvrdoglavošcu uporno ne želiš do da priznaš i prihvatiš.Tvoj pokušaj da pronadješ to davno odvojeno i izgubljeno ‘Adamovo rebro ‘ deo tebe ,beskonacan je posao , jedino ako nisi rešen da tražiš do kraja života.Ja sad moram poci približava se jutro ,a ti vidi kako ceš dalje.“
Krenuo je , a onda se okrenuo .
„Znaš nisam našao odgovore koje sam tražio nocas.Ali nastavicu tražiti svoje ‘rebro’ Mora da negde na svetu postoji deo koji je otkinut od mene , koji mi u ovom bednom svetu pripada.Nešto samo moje.Deo da budem potpun ,da nadjem svoj spokoj.Sve dok se to ne desi lutacu , tražicu do sudnjega dana.“

„E nesrecnice znaš li ti koliko su vam neke stvari ispred nosa ,a vi ne želite da ih vidite .Ali tvoj život je tvoj problem i ti ‘odlucuješ’ o njemu.Evo stiže zora a i ti bi trebalo poci .Probudice se tvoja ‘draga’.“
Dok je odlazio kao da je čuo njen prigušen smeh.

Advertisements
Овај унос је објављен под Raskršće. Забележите сталну везу.

4 реаговања на Raskršće IV

U početku beše reč

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s