Oluja

 

 

Njegove nevidljive ruke donose nemir.Stojim na proplanku,

golih tabana,promrzla,upretim pogledom ka nebu iznad šume.

Gledam kako svojim rukama plete jedra oluje sa nadolazecim

tamnim oblacima.Drobi sunce,koje polako nestaje pred mojim ocima.

Bezbroj senki tumaraju bespucima tamne šume ispre mene.

Ne.

Ovaj put necu cekati da prodje.

Krecem oluji u susret,sa stisnutim bodežom u ruci,spremna

da ga joj zabijem pravo u srce.

Advertisements
Овај унос је објављен под Eho moje duše. Забележите сталну везу.

5 реаговања на Oluja

  1. MM каже:

    Sviđa mi se duh u pesmi 🙂

  2. Wizard Transfer каже:

    Ovo je tako slikovito i jasno da sam morao to da ti kažem.
    Utisak nedelje. 🙂
    Pozdrav!

U početku beše reč

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s