San

Otvorila je oči .Sunce jeć odavno započelo svoju dnevnu šetnju po beskrajnom plavetnilu .Dotače mokri beli čaršov od hladnog znoja, mislima su joj tumarale scene iz minulog sna. Ustaje. Laganim korakom primiče se prozoru,nežnim rukama dotiče čipkane zavese pozutele od vremena,zamače ih i zamišljeno se zagleda u gustu šumu,koja se prostirala pred njenim još sanjivim očima. Gotovo da je mogla da vidi njegove užarene oći kako je nestremice posmatraju iz šume.Instiktivno se odmače od prozora,pogled joj pade na njen odraz u ogledalu,spazi crvene tragove na svome vratu…

Advertisements
Овај унос је објављен под Eho moje duše. Забележите сталну везу.

U početku beše reč

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s