Слика

Krvave ruke zabija u zemlju,oseca, kako se krv meša sa blatom.
Ulazi mu pod nokte ,ne oseca bol,ne fizicku bol.
Vrišti.
Vrišti u sebi.
„Nisam te birao živote!“
Kiša mu je kvasila lice,upalo od tuge,nesanice…umorno od lutanja traženja…
„Bože gde si sad?Zašto cutiš?Mislio sam da je život samo moj,da sam ga ja isplanirao ,da sam ga ja birao.Sve je to laž.Imao si ti druge planove sa mnom i sve si unapred zacrtao,A ja sam trebao biti marioneta igrati po tvojim planovima.Sve sto sam ikada želeo palo je u vodu.
Nema me nestajem ,senka sam svoje senke.Gledaš i cutiš.Kaži nešto…Ovo si želeo ? Da gledaš, kako sebi kopam raku ?
Srecan si …smeješ se ????“
Ustaje,briše svoje krvave ruke i gleda prema tamnom nebu…
“ Ne necu ti dozvoliti,oko mene ceš morati malo da se pomuciš,necu više igrati tvoju igru…! “
Cuo se gromoglasni prasak,jaka svetlost ga je obasjala…znao je da je razljutio Boga,i znak da je ovaj put pobedio.

Advertisements
Овај унос је објављен под Eho moje duše. Забележите сталну везу.

U početku beše reč

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s